13.6.17

Outlaws and Angels

2016.
scenario i režija: JT Mollner
uloge: Francesca Eastwood, Chad Michael Murray, Madisen Beaty, Teri Polo, Ben Browder, Luke Wilson, Keith Loneker

Western je postao samo dekoracija, odnosno kamuflaža za iživljavanje autorskih frustracija i ego-tripova. U najboljem slučaju, ta kulisa dobro posluži nekom filmu primarno drugog žanra (recimo Bone Tomahawk), ili puni film određenom simbolikom (The Hateful Eight), ili, pak, propituje mitologiju (Slow West). Outlaws and Angels pokušava stilski da bude western, balansirajući od Cormanovih B-filmova preko nihilističke spaghetti varijante do u poslednje vreme neizbežnog Tarantina, ali ne ide pa ne ide. Na kraju dobijamo lošu kopiju boljih uzora i, sve u svemu, jednu papazjaniju i svaštaru.

Da stvar bude blesavija, tu nije prvenstveni problem muljav casting ili loša gluma (mada nađe se i toga), čak ni režijski zanat, koliko prosta činjenica da debitant Mollner ne zna da ispriča priču, pa onu koju ima razvlači sa optimalnih 90 na 120 minuta, meandrira, skakuće sa pod-zapleta na pod-zaplet, ne uspeva da uhvati ritam i izbalansira ton, kao ni da postavi temu. O finesama poput tempiranja zaokreta u priči ne valja ni govoriti. U konačnici, Outlaws and Angels deluje kao slučajan, haotičan film koji je pritom dosta često i preko svake mere dosadan.

Šteta je što ne mora biti tako. Makar je početak obećavao: dve kurve pretresaju novosti s posla na ulici usred bela dana, dok jednu od njih zalutali metak ne pogodi u oko. Taj metak su ispalili maskirani pljačkaši banke, kao i još nekoliko metaka koji su ubili i više rangirane građane. Za njima kreće potera koju od svih vodi Luke Wilson (ironijski momenat, šta li), a oni beže, svađaju se međusobno, ubijaju još ljudi usput iz kojeg god razloga i, kada ih uhvati noć, naprave “home invasion” kod jednog sveštenika i njegove najuže porodice.

Tu potera pada u drugi plan, a na površinu isplivavaju igre moći i ne tako brižljivo skrivene tajne. Ispod celog tog fundamentalizma, pop (Browder) je incestuozni frik, njegova žena (Polo) je pasivna, jedna kćerka (Beaty) polako preuzima njegov model ponašanja, a druga (Eastwood) je spremna za pobunu, pa joj je vođa bande (Murray) sasvim prigodan izgovor.


Mollner tu počinje da brlja i da pravi dosta slabiju i izlizaniju kopiju The Hateful Eight sa mnogo mumljavog dijaloga na zanimljivom, možda čak i autentičnom onovremenom dijalektu. Outlaws and Angels tako postaje nihilistička ekstravaganca bez neke jasne poente i opravdanja, gde čak i erupcije nasilja deluju derivativno kao i šok-momenti i obrati. To što je još jedna članica familije Eastwood stasala za respektabilnu glumu nam je slaba uteha ako će gađati ovakvim materijalom.